Хепатитис Б је веома озбиљна инфекција јетре, а изазива је вирус хепатитиса Б (ХБВ) који напада јетру.
Вирус хепатитиса Б може да се пренесе на више начина.

  • Контаминиране игле – Вирус хепатитиа Б може да се пренесе сваким поступком којим се размењује крв или телесне течности. То подразумева: тетовирање, акупунктуру или бушење ушију, пирсинг (ако се ове процедуре спроводе контаминираном иглом). Дељење игала међу особама који интравенски користе дроге представља још један начин преноса.
  • Сексуални однос – најчешћи начин преноса хепатитиса Б је незаштићен сексуални однос
  • Са мајке на дете – приликом или након порођаја са инфициране мајке на новорођенче.
  • Блиски контакт – када телесне течности које садрже вирус дођу у контакт са оштећеном кожом или слузокожом уста и очију. Вирус може дуго да преживи у спољашњој средини, пренос може да се деси и дељењем кућних помагала, играчака, четкица за зубе и бријача.
  • Трансфузија крви –трансфузија крви данас није уобичајени пут преноса хепатитиса Б. Донирана крв се тестира на хепатитис Б.
  • У болници – у болничком окружењу пренос је могућ преко контаминираних игала или инструмената. Мере које редукују могућност преноса су рукавице, заштита за очи, маска за лице и прање руку.
  • Трансплантација органа – донори органа се испитују на инфекцију хепатитисом, чиме се спречава пренос.

ХБВ је 100 пута заразнији од вируса сиде.
Хепатитис Б се ипак може спречити поузданом и ефикасном вакцином. Вакцина не помаже онима који су већ хронични носиоци ХБВ.

Вакцина против хепатитиса Б

Вакцина против хепатитиса Б се од краја 2005-е године редовно даје новорођеним бебама и деци узраста 12 година (шести разред основне школе). Такође, ова вакцина се даје и ризичним групама: хемофиличари, болесници на дијализи, сексуални партнери позитивних на Хепатитис Б, штићеници установа социјалне заштите, интравенски корисници дрога, инсулин зависних болесника од шећерне болести, новорођенчад мајки позитивних на хепатитис Б (другачији режим вакцинисања од осталих беба).

Ову вакцину можете добити у Институту за јавно здравље Крагујевац.

Уколико Вам је потребна информација и вакцинисање јавите се у Институт за јавно здравље Крагујевац, Центру контролу и превенцију болести на телефон: 504 – 520.

Симптоми

Када се здрава одрасла особа зарази вирусом хепатитиса Б (ХБВ), тело може реаговати на неколико различитих начина. У око 50 посто случајева ХБВ не изазива никакве симптоме.
Отприлике 49 процената заражених људи имају неке симптоме. Код акутног хепатитис Б најчешћи симптоми су:

  • грозница,
  • умор,
  • бол у мишићима или зглобовима,
  • губитак апетита, мучнина и повраћање
  • појава жутице
  • бол у горњем десном делу абдомена.

Неке особе немају никакве симптоме.
Многи помисле да имају грип те не приписују ове симптоме ХБВ.

Код око 90 процената свих заражених људи развију се антитела против ове болести која у потпуности очисте вирус из њихових тела. Иако можда и осете неке од симптома, ти људи се опораве без компликација.

Код веома малог броја људи (око један посто) развије се акутни фулминантни хепатитис опасан по живот. Може се догодити да колабирају од умора, да им пожуте кожа и очи (жутица) и да им стомак буде надут. Акутни фулминантни хепатитис се развија веома изненадно и брзо и може имати фаталан исход ако се одмах не почне са лечењем.

Код око 5-10 посто заражених одраслих особа никада се не развију антитела на овај вирус и они постају хронични носиоци вируса хепатитиса Б, а често то и не знају.

Хронични хепатитис Б се чешће јавља код особа које су рано добиле вирус. Симптоми могу да буду врло различити и да трају годинама. Многи пацијенти који носе вирус уопште немају симптоме; други имају симптоме инфламације јетре као што су замор и губитак апетита. Неки пацијенти са хроничним хепатитисом Б доживљавају нагло, привремено погоршање симптома.

Код хроничних носилаца постоји повећан ризик од обољења јетре као што су цироза или рак јетре, будући да вирус хепатитиса Б напада јетру.

Дијагноза

Дијагноза акутне ХБВ инфекције поставља се тестом крви на ХБВ- антитела.
Овај тест можете урадити у Институту за јавно здравље Крагујевац.

Лечење

Док за акутни хепатитис Б не постоји специфичан начин лечења, за хронични хепатитис Б постоје два одобрена начина лечења – интерферон алфа-2б, ламивудин и др.

Хепатитис Б се може спречити поузданом и ефикасном вакцином. Ризик може бити сведен на минимум ограничавањем броја партнера, уздржавањем од интравенске употребе дрога и коришћењем мера за безбедан секс.

ПРЕВЕНЦИЈА ИНФЕКЦИЈЕ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ

  • Разговарајте о инфекцији са сексуалним партнерима и користите кондом
  • Немојте позајмљивати бријаче,четкице за зубе или било шта што на себи може да има крв,
  • Завојима покривајте отворене ране и посекотине
  • Чланови најуже породице теба да се тестирају на хепатитис Б
  • Не делите опрему за ињектирање (игле,шприцеве).

Хепатитис Б не може да се пренесе:

  • Грљењем и љубљењем
  • Позајмљивањем есцајга или чаша
  • Кијањем и кашљањем
  • Дојењем.