AIDS predstavlja skraćenicu od Acquired Immune Deficiency syndrome (na engleskom jeziku), što znači sindrom stečenog gubitka imuniteta.
SIDA je skraćeica od Syndrome d,Immunodeficience Acquise, i ima isto značenje na francuskom jeziku, takođe, isto značenje ima i SIDA na našem jeziku ( sindrom stečenog gubitka imuniteta).
Stečeni gubitak sposobnosti imunološke odbrane znači da je neki uzročnik onemogućio imuni sistem da se efikasno brani i da savlada mikroorganizme koji, kod sasvim zdravih ljudi ne dovode do ispoljavanja oboljenja.
HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije (Human Immunodeficiency Virus) koji je uzročnik HIV infekcije, odnosno SIDE/AIDS-a.
Razlika između HIV infekcije i AIDS-a
Osoba koja ima HIV infekciju (HIV pozitivna osoba) inficirane je HIV-om, može godinama da nema nikakve simptome bolesti, najčešće se oseća sasvim dobro, a s obzirom da može godinama biti bez ikakvih znakova oboljenja, epidemiološki gledano, ovaj period predstavlja „najopasniji“ period za dalje prenošenje virusa, jer se inficirana osoba oseća sasvim „zdravo“ i najčešće nije ni sama svesna da je inficirana.
Klinički simptomi se javljaju u proseku tek posle nekoliko godina od infekcije ( najčešće 7 do 10, pa i više godina) i tek kada se pojave kliničke manifestacije, kada krene klinička slika bolesti možemo da kažemo da je osoba obolela od AIDS-a ili SIDE.
Načini prenošenja
Najčešći način prenošenja HIV infekcije je seksualni kontakt. To je prirodni način prenošenja i pretstavlja najveći problem u sprečavanju širenja infekcije.
U spermi HIV pozitivnog muškaraca, kao i u vaginalnom sekretu žena koje su inficirane, nalazi se dovoljan broj ćelija inficiranih HIV-om da se i čak seksualnim kontaktom prenese infekcija.
Pored seksualnog načina prenošenja HIV infekcija se može preneti krvlju (najčešće upotrebom istog šprica za intravensko unošenje psihoaktivnih supstanci) i sa majke na dete (tokom trudnoće, porođaja i dojenja novorodjenčadi, ukoliko je majka HIV pozitivna).
Prenošenje preko transfuzije krvi ili krvnih derivata izuzetno je retko, jer se i krv, kao i tkiva i organi za transplantaciju uzimaju samo od osoba koje nisu inficirane HIV-om.
U našoj zemlji od 1987. godine zakonski je regulisana kontrola svih produkata krvi, tkiva i organa na HIV.
Međutim, ukoliko bi neko dobrovoljno dao krv u perodu prozora, postojala bi mogućnost ovakvog načina transmisije jer se ELISA testovima (koji se svuda u svetu koriste kao rutinski testovi) ne bi mogla detektovati antitela kojih još nema u dovoljnoj količini u perifernoj krvi.
Zato je važno naglasiti da je veoma dobro i izuzetno humano dobrovoljno dati krv, ali to nije mesto za proveravanje HIV statusa.
Za tu aktivnost postoje specijalizovani Centri i savetovališta koji vrlo profesionalno rade dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV.
Dijagnoza
Test krvi: takozvana antitela na HIV u većini slučajeva detektuju se 6 do 12 nedelja pošto se dobije virus, a za šest meseci kod 95% pacijenata. I muškarci i žene bi trebalo da idu na testiranje svaka tri meseca, a svakih šest meseci ako su pod rizikom. Ovaj test možete uraditi u Institutu za javno zdravlje Kragujevac.
Lečenje
Postoji mnogo lekova koji se koriste za lečenje od ovog virusa. Oni usporavaju bolest, ali je ne leče. Ovi lekovi imaju mnogo neželjenih dejstava. Danas je onima koji boluju od side dostupno više načina specijalizovane pomoći.
Simptomi
Noćno znojenje, simptomi gripa koji ne prolaze, neobjašnjiv gubitak težine, beli pečati u usnoj duplji, ljubičaste tačke na koži.
Važno: Ljudi sa virusom HIV mogu da budu bez ikakvih simptoma osam do deset godina.
Simptomi kod žena:
Hronične vaginalne gljivične infekcije, neuobičajen Papanikolau test, HPV ili genitalne bradavice.
Dijagnoza
Test krvi: takozvana antitela na virus HIV u većini slučajeva detektuju se 6 do 12 nedelja pošto se dobije virus, a za šest meseci kod 95% pacijenata. I muškarci i žene bi trebalo da idu na testiranje svaka tri meseca, a svakih šest meseci ako su pod rizikom. Ovaj test možete uraditi u Institutu za javno zdravlje Kragujevac.
Lečenje
Postoji mnogo lekova koji se koriste za lečenje od ovog virusa. Oni usporavaju bolest, ali je ne leče. Ovi lekovi imaju mnogo neželjenih dejstava. Danas je onima koji boluju od side dostupno više načina specijalizovane pomoći.
Predlažemo da pogledate
Najčešća pitanja o HIV-u