Хламидија је позната као тиха полна болест, јер се често дешава да симптоми изостану, а последице ако се не лечи су опасне. Статистике такође кажу да је 1 од 10 сексуално активних особа, инфицирана овом болешћу.
Узрочник Хламидије је бактерија Chlamydia trachomatis.

Преношење

Хламидија се преноси сексуалним контактом са оболелом особом, укључујући сам сексуални однос, анални секс и орални секс. Преношење бактерије хламидије се такође може десити путем вагиналног порођаја са инфициране труднице на новорођенче. Када се не лечи, хламидија може трајно да оштети полне органе и да доведе до стерилитета и код жена и код мушкараца.
Свака сексуално активна особа може добити хламидију. Што је већи број сексуалних партнера, већи је ризик од инфекције. Хламидија и гонореја имају сличне симптоме, а могу имати и сличне компликације ако се не лече, па се хламидија понекад погрешно дијагностикује као гонореја, и обрнуто. Ово је лоше, јер се лечење ове две полне болести разликује.
Хламидија код жене може инфицирати цервикс и уринарни тракт, а такође може да узрокује и запаљење карлице када доспе у канале материце (утерине тубе). С обзиром да грлић материце код тинејџерки и младих девојака није потпуно зрео, оне су у посебном ризику од инфекције, ако су сексуално активне.
Са друге стране, хламидија код мушкарца може да инфицира уринарни тракт и епидидимис (део мушког гениталног тракта који спроводи сперму од тестиса до семевода) а последица могу бити епидидимитис (упала семевода, тј. семених каналића), отеклине или запаљење тестиса, као и болови у тестисима.
СВАКО ко је сексуално активан, треба да се тестира најмање једном годишње, с обзиром да симптоми хламидије могу да буду и неприметни.

Инкубација

Инкубациони период код хламидије траје од 1 до 3 недеље.

Симптоми

Симптоми могу бити толико благи, скоро па неприметни, али требало би да се покажу након једне до три недеље након секса са зараженом особом, ако сте се заразили.

Симптоми хламидија код жена

Нема симптома у 70-80% случајева! (Једна студија је утврдила да чак 3% испитаника који били у групи млађих одраслих између 18 и 35 година има нелечену хламидију.)
Уколико има симптома, то су:

  • Пецкање приликом мокрењаи учестало мокрење.
  • Појачан вагинални секрет.
  • Бол у доњем делу леђа.
  • Неуобичајен бол приликом секса.
  • Вагинално крварење измедју циклуса (менструација).

Симптоми хламидија код мушкараца

Као и код жена, велик број мушкараца који су инфицирани могу проћи без симптома. Процене колико мушкараца који имају хламидију, нема симптоме, крећу се од 25% до 50% што је велик проценат. Уколико симптоми ипак постоје, то су:

  • Пецкање приликом мокрења.
  • Секреција из пениса (исцедак углавном светле боје).
  • Упаљени или натечени тестиси, болови у тестисима.
  • Понекад непријатан свраб око главића на пенису.
  • Хламидија у трудноћи

Хламидија у трудноћи повећава шансе за инфекцију водењака (амниона) и плодове воде, што може да изазове превремено пуцање водењака и превремени порођај, иако благовремена терапија може да смањи ризик од ових проблема.
Битно је напоменути, ако имате инфекцију за време порођаја, постоји шанса да пренесете хламидију на своју бебу. Уствари, скоро 50% беба које дођу на свет вагиналним порођајем (и чак неке бебе рођене царским резом) ће добити хламидију. Одређен број беба које су добиле хламидију (између 25 и 50 посто) ће развити коњуктивитис (инфекција очију), а између 5 и 20 процената беба ће добити упалу плућа неколико недеља или неколико месеци након рођења.
Иако ове инфекције могу бити веома озбиљне, бебе које се благовремено лече антибиотицима углавном пролазе добро. Наравно, боље је да се ви излечите за време трудноће и спречите да се ваша беба уопште зарази.

Тест на хламидију

Иако можда и сами можете да посумњате да су у питању симптоми хламидије, ова болест може бити правилно дијагностикована једино од стране вашег доктора, а то захтева одговарајући хламидија тест. Тест на хламидију се ради у лабораторији, а користи се узорак телесне течности или урина, како би се утврдило да ли је бактерија хламидија (Цхламyдиа трацхоматис) присутна.
Неколико типова тестова се користи да би се утврдило присуство хламидије. Највише тестова се ради коришћењем узорка телесне течности узетог са инфицираног дела тела.
Тестови – NAAT тестови, тест узорка DNK, ELISA i EIA тестови, DFA тестови, Хламидија култура. Овај тест можете урадити у Институту за јавно здравље Крагујевац.

Лечење хламидије

Лечење хламидије је прилично једноставно, јер је у питању полна болест која се може лечити употребом антибиотика као што је сумамед (зитхромаx) или доксициклин. Приликом примања терапије, оболела особа мора привремено престати са сексуалним односима, обзиром да је и даље заразна и да може заразити свог партнера или партнере, који онда опет могу заразити њу.
Не могу се сви антибиотици користити за против хламидије. Када започнете прописану терапију, пратите упутства дословце и водите рачуна да је спроведете до краја. Ни случајно немојте прекидати узимање лекова само зато што су симптоми нестали, већ будите доследни и спроведите терапију до краја, иначе ће се хламидија вратити.