ХИВ је вирус хумане имунодефицијенције, који слаби имунолошку отпорност организма нападајући и уништавајући ћелије имунолошког система и спречавајући га да се бори против других бројних инфекција.
ХИВ инфекција настаје уласком ХИВ-а у организам човека. Значи да је особа заражена овим вирусом, али не и оболела. ХИВ инфекција, без симптома и знакова болести, може да траје годинама и да остане непрепозната.
СИДА/АИДС (синдром стечене имунодефицијенције) представља последњи и најтежи стадијум инфекције ХИВ-ом. У својој основи има потпуно пропадање одбрамбених (имунолошких) функција организма, те је особа подложна разним инфекцијама и туморима.

Лабораторијска анализа којом се проверава да ли у крви клијента постоје антитела на ХИВ. Антитела су одговор организма на инфекцију ХИВ-ом. Антитела се не појављују одмах након заражавања, тако да их није могуће открити у кратком периоду након могућег ризичног понашања (период прозора).

У Институту за јавно здравље Крагујевац у оквиру Саветовалишта за ХИВ и полно преносиве болести и то:

понедељак: од 7 – 14 сати
уторак: од 7 до 14 сати
среда: од 11 – 18 сати
четвртак: од 7– 14 сати
петак: од 7 до 14 сати

У саветовалишту за ХИВ и полно преносиве болести Института за јавно здравље Крагујевац. У Саветовалишту је свим грађанима  омогућен разговор са лекаром специјалистом.  За долазак у саветовалиште није неопходан упут лекара, нити здравствена књижица.

Антитела која тражимо у крви се не појављују одмах након инфекције. За њихово стварање у организму је потребно 6 до 10 недеља. Овај временски период од тренутка када се инфекција догодила до појаве специфичних антитела, зове се “период прозора”. У том периоду резултат теста који се тренутно користи може бити негативан чак и ако инфекција постоји.

Свака особа која жели да добије одговор да ли је заражена ХИВ-ом зато што је имала неки облик ризичног понашања.

Три најважнија правила која се обезбеђују у процесу саветовања и тестирања  су:   Добровољност, Поверљивост и Анонимност. У току саветовања клијент може о свему отворено разговарати, постављати питања, говорити о својим дилемама, страховима и бригама.

Узима се мали узорак крви из вене на руци (из прегиба лакатног зглоба). Да би се тест урадио није потребна никаква претходна припрема пацијента. Пре тестирања може да се узме лаган оброк.

Постоје и такозвани брзи тестови, где се крв узима из прста, а резултати стижу за 20 минута.

 

Свака  особа може да се зарази и оболи,  без обзира на пол или расу, уколико  је некад у животу имала неки облик ризичног понашања.

ХИВ се преноси преко крви, сперме, пресемене течности, вагиналног секрета и мајчиног млека. Према томе, до инфекције може доћи незаштићеним сексуалним односом са зараженом особом (вагиналним, аналним или оралним),  са мајке на новорођенче (у току трудноће, за време порођаја, дојењем), интравенском и интраназалном (ушмркавање) употребом дрога.

ХИВ се не преноси уобичајеним социјалним контактима, чак ни када људи живе у истој кући, заједно похађају школу, раде на истом радном месту. Не преноси се руковањем, пољупцем, преко тоалета, у базенима, убодима инсеката, прибором за јело, у градском превозу, преко ваздуха…

Редовном употребом кондома при свакој врсти сексуалног контакта (вагинални, анални, орални). Кондом штити и од других полних болести као што су сифилис, гонореја, хламидија, хепатитиси.

Особе које користе дроге, уколико не могу да престану са коришћењем дрога, треба да користе искључиво свој прибор, не смеју се користити заједничке игле и шприцеви у било којој ситуацији, као ни друга опрема (сламчице, кукери, филтери) које је неко претходно користио.

Избегавати сексуалне односе под утицајем дрога и алкохола.

Могућност анонимног тестирања на ХИВ је један од основних компоненти добровољног поверљивог саветовања и тестирања на ХИВ које се спроводи у Саветовалишту за ХИВ/АИДС. Сваки клијент може да се тестира под својим именом, али и под шифром коју сам изабере. 

ДПСТ – добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ представља поверљив разговор између клијента, који жели да се тестира на ХИВ и саветника – посебно едукованог лекара, који се обавља уз уважавање и поштовање клијента и максималну поверљивост (све што клијент каже никада неће бити пренето другој особи). Клијент ће у току саветовања пре тестирања бити упознат како се ради тестирање на ХИВ и шта значи резултат теста. Клијент ће сам одлучити да ли жели да се тестира. У току саветовања клијент може о свему отворено да разговара, да поставља питања, говори о својим дилемама, страховима и бригама. Лабораторија у којој се ради тестирање је функционално повезана са саветовалиштем.
Клијент ће добити резултат теста такође у саветовалишту (саветовање после тестирања). Резултат теста могу знати само клијент и саветник.

Резултат теста, реактиван или нереактиван, саопштава се лично клијенту (не телефоном или поштом, не његовом доктору или другој особи).

Реактиван налаз ХИВ теста представља само прелиминаран резултат. Он не говори ни да је тестирана особа ХИВ позитивна ни да је ХИВ негативна. У случају реактивног налаза, мора се урадити потврдни тест на ХИВ, који такође може бити реактиван или нереактиван. Тек уколико је и потврдни тест реактиван, може се рећи да је тестирана особа ХИВ позитивна.

Клијент код којег је потребно урадити потврдни тест на ХИВ упућује се на Клинику за инфективне болести.

ХИВ позитиван статус неке особе означава да је та особа заражена ХИВ-ом и да може ХИВ пренети на друге особе ризичним понашањем. ХИВ позитивност (ХИВ инфекција) није болест. ХИВ позитивна особа може годинама и деценијама нормално да живи, ради, школује се, има породицу. Једину промену у животу ХИВ позитивне особе по сазнавању свог ХИВ статуса представља потреба да се одлази на редовне контроле код инфектолога и по потреби узима терапија.

Још увек не постоји лек који би елиминисао вирус из организма. Међутим, још од 1994. године у свету, а последњих неколико година и код нас примењује се високоактивна антиретровирална терапија, која спречава напредовање инфекције и њена правовремена и редовна примена омогућава зараженим особама да наставе да воде уобичајен живот, уз придржавање добрих савета и препорука.

Уколико се зна да је мајка ХИВ позитивна, данас је могуће смањити ризик да и њено новорођенче буде ХИВ позитивно на мање од 2%. Зато је веома значајно да свака трудница буде тестирана у току трудноће, како би сазнала свој ХИВ статус. Ово тестирање је најбоље урадити у току првог триместра трудноће.