Сваке године, свуда у свету обележава се 19. новембар као Светски дан превенције злостављања деце, са циљем подизања нивоа свести и повећања осетљивости на појаву насиља, злостављања и занемаривања деце.
Злостављање деце тежак је проблем који изазива бројне последице на њихов развој. Светска здравствена организација сматра да „злоупотреба или злостављање деце обухвата све облике физичког и емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, комерцијалну или другу експолоатацију што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета, његовог преживљавања, развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ“.
Иначе, права детета се крше на најразличитије начине и на различитим нивоима: од манипулисања децом у рекламне сврхе, политичке промоције, експлоатације дечијег рада, непоштовања њиховог идентитета и интегритета до тешких облика злостављања и занемаривања. Насиље над децом је у константном порасту, јавља се у различитим облицима и проналази најразличитије канале, нарочито кад је реч о насиљу које није видљиво на први поглед, као што је вршњачко насиље у школама и злостављање путем интернета тзв. „cyberbulling“ чега родитељи најчешће нису ни свесни.
Према изабраној статистици Уједињених нација, 150 милиона девојчица и дечака у свету, жртве су сексуалног насиља, а између 133 и 275 милиона деце годишње сведоци су насиља у породици.
Поводом обележавања Светског дана превенције злостављања деце, удружење „Маме су закон“ спровело је истраживање о насиљу међу младима у Београду. Подаци из истраживања пружају увид у озбиљност проблема са којим се младе девојке и девојчице данас суочавају, а само истраживање имало је за циљ боље разумевање степена свести о насиљу, доступности релевантних ресурса и ефикасности тренутних система подршке. Најалармантнији податак је да је скоро половина испитиваних девојака (47,06%) потврђује да је доживела неки облик насиља. Анализом података по узрасту примећује се значајан пораст насиља након 15. године, са врхунцем од 85% у узрасту у групи од 19. година. Резултати истраживања додатно показују да постоји значајан простор за побољшање система подршке жртвама насиља. Иако већина испитаних девојака изјављује да би се обратило некоме у случају насиља (71,8%), постоје и оне које су несигурне (24,1%) или не би тражиле помоћ (4,1%). Ова сазнања наглашавају потребу за јачањем подршке, као и едукацијом младих о доступним ресурсима и каналима за помоћ.
