Сваке године, свуда у свету обележава се 19. новембар као Светски дан превенције злостављања деце, са циљем скретања пажње јавности на значај спречавања насиља злостављања и занемаривања деце.
Злостављање деце је значајан јавно здравствени проблем проблем који изазива бројне последице на њихов развој. Светска здравствена организација сматра да „злоупотреба или злостављање деце обухвата све облике физичког и емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, комерцијалну или другу експолоатацију што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета, његовог преживљавања, развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ“.
Иначе, права детета се крше на најразличитије начине и на различитим нивоима: од манипулисања децом у рекламне сврхе, политичке промоције, експлоатације дечијег рада, непоштовања њиховог идентитета и интегритета до тешких облика злостављања и занемаривања. Насиље над децом је у константном порасту, јавља се у различитим облицима и проналази најразличитије канале, нарочито кад је реч о насиљу које није видљиво на први поглед, као што је вршњачко насиље у школама и злостављање путем интернета тзв. „cyberbulling“ чега родитељи најчешће нису ни свесни.
Према изабраној статистици Уједињених нација, 150 милиона девојчица и дечака у свету, жртве су сексуалног насиља, а између 133 и 275 милиона деце годишње сведоци су насиља у породици.
Поводом обележавања Светског дана превенције злостављања деце а према извештају Прихватилишта за ургентну заштиту злостављане деце наводи се да „најтеже облике насиља трпе најмлађи односно да 95 одсто смртно страдале деце налази се у групи од 0-4 године старости.
“. Такође указује се, се да су деца најчешће злостављана од стране блиских особа, у које имају поверење и које су за њих ауторитет. Мајке које су и саме жртве породичног насиља у породици су беспомоћне и не могу да пријаве насиље над својом децом.
Истиче се да је Србији потребан Закон о забрани физичког кажњавања деце у породици, како би се превенцијом обезбедило сигурно место за њихов раст и развој, поред осталог и због тога што упоредна пракса говори, да земље које су донеле такав закон имају мању стопу породичног насиља и мању стопу вршњачког насиља.