Светски дан хепатитиса обележава се 28. јула сваке године са циљем ширења информација о важности превенције, раног откривања, дијагностиковања и лечења вирусних хепатитиса. „Хепатитис не може да чека!” слоган је овогодишње кампање и истиче потребу да се у елиминацији овог јавноздравственог проблема убрзају напори, који су додатно успорени током пандемије COVID-19 у целом свету.
На вирусне хепатитисе Б и Ц ставља се посебан нагласак будући да припадају такозваним „тихим болестима”, односно болестима које дуго времена протичу без препознатих симптома. Првих 20 или више година инфекција је без икаквих симптома и знакова болести, те дуго остаје непрепозната. Већина заражених не зна да је инфицирана овим вирусима. Дуготрајна, нелечена инфекција може узроковати тешка оштећења јетре (као што су цироза и примарни хепатоцелуларни карцином). Примарни хепатоцелуларни карцином као последица нелечене болести у сталном је порасту, а већина њих се открије у фази прекасној за успешно лечење.
У Републици Србији учесталост хепатитиса Б и Ц у општој популацији је ниска (преваленција око 1%). Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у периоду 2015–2019. године просечно се годишње региструје 317 оболелих од хепатитиса Б и 371 оболели од хепатитиса Ц. Међу регистрованим случајевима двоструко је више пријављених особа мушког пола, а ризик од оболевања је највећи у узрасту 30–39 година. Изузетно у 2020. години, због значајно смањеног броја тестираних услед пандемије COVID-19, забележено је укупно 134 случаја хепатитиса Б и Ц, што чини свега 0,05% свих заразних болести. У првих шест месеци 2021. године регистроване су 33 особе оболеле од хепатитиса Б и 20 особа оболелих од хепатитиса Ц. Број новооболелих од хепатитиса Б у нашој земљи је континуирано у паду, од 2006. године, након увођења обавезне имунизације деце против хепатитиса Б у првој години живота и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова високоефективна превентивна мера допринела је да се у последњих 11 година региструје значајно смањење броја оболелих од акутног хепатитиса Б (17 случајева у 2020. према 287 случајева у 2009. години).
У свету се годишње региструје три милиона новоинфицираних особа. Више од 1,1 милиона живота изгубљено је сваке године због последица инфекције хепатитисом Б и Ц, док сваких 30 секунди у свету једна особа изгуби живот од последица болести повезаних са хепатитисом. Годишње се дијагностикује око 10% особа које имају хроничну инфекцију вирусом хепатитиса Б, а само њих 22% се лечи.
Вирусне хепатитисе Б и Ц је могуће спречити, лечити, а у случају хепатитиса Ц могуће је и излечење. Узимајући у обзир природан ток болести која у дужем периоду може протицати без симптома, кључно је смањити ризик за преношење ових крвнопреносивих инфекција. Основне мере су: правилна хигијена руку, коришћење личне заштитне опреме и адекватно стерилисаних инструмената код пружалаца козметичких (тетовирање, пирсинг, трајна шминка, козметичке процедуре, маникир, педикир и др) и медицинских услуга. Подједнако су важне и личне мере заштите, попут: коришћења личног прибора за хигијену, стерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, избегавања незаштићених сексуалних односа и одређених козметичких услуга.
Тестирање на хепатитис Б и Ц једини је начин правовременог откривања болести. У циљу достизања глобалних циљева елиминације вирусних хепатитиса, неопходно је постићи већи обухват тестирањем и сходно налазима правовремено започети лечење. У доба пандемије COVID-19 тестирања на хепатитисе смањена су за око 60%.
Еpidеmiоlоšке каrакtеristiке virusnih hеpаtitisа B i C u Rеpublici Srbiјi, Еvrоpi i svеtu
Оsnоvnе infоrmаciје i nајčеšći rаzlоzi zbоg којih bi trеbаlо оbаviti tеstirаnjе
Информације доступне и на:
https://www.who.int/campaigns/world-hepatitis-day/2021