Туберкулоза је заразна болест а изазива је бактерија која се зове Мyцобацтериум туберцулосис. Болест се најчешће манифестује на плућима, мада може да захвати и друге органе (мозак, мождане опне, бубреге, црева, кости, јајнике итд.). Преноси се преко ситних честица које болесник искашљава у спољашњу средину те је стога заразан само оболели од плућне туберкулозе. Зараза не значи и болест, а свега се 10% оних који се инфицирају И разболи од активне туберкулозе. Да ли ће до заражавања и обољевања доћи зависи, с једне стране, од самог узрочника (његове заразности), а с друге стране, од отпорности организма који долази у контакт с бацилом. Најчешћи извор заразе бацилима туберкулозе је човек. Ретко то могу бити и домаће животиње.

Фактори ризика за настанак те болести јесу: ХИВ инфекција, оболења која доводе до пада имунитета, пушење, смањена телесна тежина, злоупотреба алкохола и/или дроге, социјално угрожене категорије становништва, затвореници, становање у заједници с туберкулозним болесником.

Најчешћи симптоми туберкулозе јесу:

  • малаксалост,
  • губитак апетита и мршављење,
  • појачано ноћно знојење,
  • повишена температура, уз кашаљ који је најчешће сув и упоран, а ређе праћен искашљавањем слузи, гноја или крви.

Отежано дисање може бити присутно ако је болест узнапредовала, а болови у грудима јављају се уколико је захваћена плућна марамица. Ако су захваћени други органи, болест се манифестује тегобама везаним за њих.

Препорука је да се код свих особа које кашљу дуже од три недеље начини рендгенски снимак плућа да би се искључила туберкулоза.

Основна метода доказивања јесте преглед испљувка на бацил туберкулозе. Уколико се обољење тако не докаже, спроводи се даље испитивање које подразумева узимање исечка с оболелог места (бронхоскопија) и његов преглед под микроскопом (патохистологија).

Новооболели се лече комбинацијом четири лека а они који су се поново разболели с пет. Код поново оболелих потребно је дуже лечење и већи број лекова да би се избегло стварање отпорности бацила туберкулозе на лекове, што је веома опасно пошто се на тај начин развија тзв. мултирезистентна туберкулоза, која се веома тешко лечи и понекад има смртни исход.

Због тога је веома важно да болесници схвате потребу за редовном, свакодневном и довољно дугом терапијом, комбинацијом четири или пет лекова, пошто се тако постиже потпуно излечење и спречава развој неосетљиве (резистентне) туберкулозе.

Вакцинишу се само особе које нису инфициране бацилом тубркулозе а то су новородјенчад.

На месту где је убризгана вакцина убрзо се јавља црвенило а после три недеље се ствара инфилтрат величина малог лешника, и касније се отвара, ствара се ожиљак.