Сексуалност је једна од основних и најлепших карактеристика људских бића. Сексуалност чини да се међусобно привлачимо. Нажалост, упоредо са радостима које доноси, расте и опасност коју сексуални однос носи са собом, опасност од полне болести.
Полне болести тј. венеричне болести и вируси који их изазивају, у данашње време шире се брзином шумског пожара и потребно је предузети одређене кораке како бисмо се заштитили.

„Мушке“ и „женске“ полне болести

Неки сматрају да постоје „женске полне болести“ и „мушке полне болести“, али је битно рећи да су то исте полне болести, јер су вируси или бактерије које их изазивају исти, али се симптоми полних болести код мушкараца разликују од симптома болести код жена, и у том смислу можемо говорити о разликама.
Могу се преносити полним односом, пољупцима, орално-гениталним контактом (орални секс), као и коришћењем заједничких играчака за секс. У једном од наредних пасуса можете погледати уколико имате некакве симптоме, да ли ваши симптоми указују на полне болести.

Симптоми

Полно преносиве болести (ППБ) су инфективне болести које се преносе било којом врстом сексуалног односа (оралним, вагиналним или аналним).
‘’Традиционалне‘’ ППБ су гонореја, сифилис, меки шанкр и венерични лимфогранулом.

Ипак, постоје и друге болести које се могу пренети полним контактом. Тто су:

Вирусне инфекције: AIDS, генитални херпес, хепатитис Б, хепатитис Ц, гениталне брадавице

Бактеријске инфекције: хламидија
Гљивичне инфекције: кандидијаза
Протозоалне инфекције: трихомонијаза

Осим AIDS-a постоје добре шансе за излечење за све поменуте ППБ – под условом да медицинско лечење почне довољно рано. У супротном, могу настати озбиљне компликације
Ако желите да знате који симптоми су показатељ полне болести или полне инфекције, направили смо кратку, али прилично ефикасну Листу коју можете проверити, пре него што посетите вашег доктора или клинику. Најчешћи симптоми полних болести су:

  • појачана секреција непријатног мириса из ваших гениталија,
  • осип или свраб у гениталном пределу?,
  • било какви отоци, брадавице или пликови у пубичном региону или у близини аналног отвора,
  • неуобичајен-непријатан мирис у пределу гениталија,
  • чудан плик или отворена рана у близини гениталија,
  • бол током сексуалног односа,
  • крварење приликом сексуалног односа,
  • бол у стомаку,
  • неуобичајена или необјашњива натеченост,
  • мокраћа тамне боје или има непријатан, чудан мирис,
  • осећај печења приликом мокрења.

Ако имате било који од наведених симптома, одмах се обратите вашем доктору или дођите у наше саветовалиште. Већина полних болести је излечива, и то јако брзо ако се са лечењем почне благовремено. Дакле време је битан фактор, не чекајте ни секунда. Чак и најопасније полне болести могу се успешно лечити ако се са лечењем почне на време, како се стање не би погоршало.

  1. Жене су више осетљиве на полно преносиве болести него мушкарци
    То нема никакве везе с промискуитетом, то је ствар анатомије. Лакше мушкарац преноси инфекцију жени, него обрнуто. Полне болести се такође тешко откривају код жена. Постоји више од 25 познатих полно преносивих болести
    Најчешће полно преносиве болести су хламидија, гонореја, хепатитис Б, генитални херпес, HIV, хумани папилома вирус (ХПВ), сифилис, стидне ваши и трихомонијазе. Инфекције могу бити изазване вирусима, бактријамаили паразитима.
  2. Полно преносиве болести могу се пренети путем оралног секса
    Супротно устаљеном мишљењу, орални секс не значи да играте на сигурно. У ствари, након незаштићеног оралног секса сте у посебно високом ризику за гонореју, сифилис, херпес и хепатитис Б. Увек користите кондом кад имате орални секс с новим партнером. Женски кондом такође може помоћи и смањити ризик од полно преносивих болести, те би требао бити корићен приликом оралног секса.
  3. Полно преносиве болести се могу добити вагиналним, аналним и оралним путем, ако дођете у контакт са семеном, вагиналном течношћу и крвљу. Неке полно преносиве болести такође могу ући у тело кроз малене посекотине, гениталије и чмар.
  4. Полне болести су излечиве, али не све.
    Бактеријске полно преносиве болести попут хламидије, гонореје и сифилиса могу бити излечене. Вирусне полно преносиве болести као што су херпес, хепатитис Б, HIV, ХПВ и гениталне брадавице су неизлечиве, иако их се може контролисати.
    Ако имате неку полно преносиву болест, реците потенцијалним партнерима пре него дођете у сексуални контакт с њима. Будите једноставно искрени.
  5. Неке полно преносиве болести су асимптоматске.
    Будући да одређене болести немају видљивих симптома, можда не знате да сте ви или ваш партнер заражени. Хламидија, на пример, је посебно асимптоматска. Исто тако, може потрајати и до 10 или више година да жена развије симптоме HIV -а.
    Симптоми су често слични онима које узрокују друге инфекције, па је лако погрешити. Запамтите: не морате имати симптоме да би били заражени.
    Будући да су многе полно преносиве болести асимптоматске, тешко је знати колико се људи зарази сваке године.
  6. Нелечене полно преносиве болести могу имати озбиљне последице.
    Жене више пате од честих и озбиљних здравствених компликација од полно преносиве болести него мушкарци.
    Полно преносиве болести могу узроковати упалну болест карлице, рак грлића материце, болести јетре и неплодност. Неке се могу пренети с мајке на дете пре, у току или након рођења. Трудне жене са полно преносивим болестима имају такође већи ризик за побачај и превремени порођај. У најгорем случају, нелечен сифилис може довести до смрти.
  7. Хламидија је најчешћа полно преносива болест.
    Већина оболелих од хламидије ни не зна да болују. Хламидија инфицира врат материце, који је код адолесценткиња најосетљивији, јер се њихов врат материце мења током пубертета.
    Већина жена с хламидијом нема симптоме. Уколико се не лечи, хламидија може узроковати запаљење карлице, ванматерничну трудноћу и неплодност. Срећом, ако се рано открије, хламидија се може лако излечити антибиотицима, с обзиром да је бактеријска инфекција.
  8. Већина лекара не тестира пацијенте на полно преносиве болести.
    Мање од једне трећине лекара рутински тестира пацијенте за полно преносиве болести. Нормалан ПАПА тест не значи да сте здрави. Папа тест само детектује промене у ћелијама врата материце, али није поуздан за одређене болести. Међутим, абнормални папа тест може указивати на ХПВ и даљњи тестови су препоручљиви.
  9. Кондоми нису 100% гаранција против полно преносивих болести
    Осим апстиненције, кондоми су најбољи и једини начин заштите против полно преносивих болести. Користите нови кондом сваки пут када имате орални, анални или вагинални секс с новим партнером изван моногамног односа.
  10. Око 50% полно активних жена добит ће ХПВ инфекцију у неком тренутку у животу
    Од 100 сојева ХПВ-а, око 30 су полно преносиви. Око 10 су „високог ризика“ и могу довести до рака врата материце. Типови „ниског ризика“ могу узроковати гениталне брадавице.
    Већина никада неће знати да има ХПВ, јер имунолошки систем може елиминисати мање агресивне облике ХПВ-а. Међутим, агресивнији сојеви ХПВ-а могу узроковати вишеструке здравствене проблеме, попут рака врата материце. Једини начин за откривање ХПВ-а је кроз Папа тест, где су видљиве преканцерозне промене врата материце.