Светски дан борбе против дијабетеса представља највећу светску кампању посвећену подизању свести о дијабетесу. Покренута је 1991. године од стране Међународне федерације за дијабетес и Светске здравствене организације као одговор на растућу здравствену претњу коју представља дијабетес.

Тема Светског дана борбе против дијабетеса у периоду 2021-2023. година је „Доступност терапије за дијабетес“. Након 100 година од открића инсулина, милиони људи са дијабетесом широм света и даље немају приступ одговарајућој терапији. Особе са дијабетесом захтевају стално лечење, негу и подршку како би управљали својим стањем и избегли компликације.

Глобална епидемија дијабетеса је један од највећих јавноздравствених изазова 21. века. Последице експлозивног пораста у броју оболелих представљају огромно оптерећење како за појединце тако и за целокупни здравствени систем државе. Дијабетес представља један од главних разлога оболевања, коришћења здравствене заштите, апсентизма, радне неспособности, инвалидности и превремене смртности. Људи који живе са дијабетесом ризикују да добију низ озбиљних и по живот опасних компликацијa, што доводи до повећане потребе за медицинском негом, смањеног квалитета живота и непримереног стреса у породицама. Због велике учесталости и бројних компликација које га прате, дијабетес намеће велики економски терет свим националним здравственим системима и читавом друштву. Трошкови здравствене заштите оболелих од дијабетеса су два до три пута већи у односу на особе које немају дијабетес.

Врло важан проблем је то што болест јако дуго остаје непрепозната, најчешће све док се не појаве симптоми везани за компликације и оштећења других органских система. Једна од две особе оболеле од дијабетеса нема дијагностиковану болест, што их чини посебно склоним развоја озбиљних компликација повезаних са дијабетесом (мождани удар, инфаркт миокарда, хипертензија, дијабетесно стопало, дијабетесна ретинопатија, дијабетесна нефропатија, дијабетесна неуропатија).

Према последњим подацима Међународне федерације за дијабетес у свету од шећерне болести болује 9,3% становништва односно 463 милиона особа старосне доби од 20 до 79 година. Међутим та бројка је знатно већа јер се по процени стручњака сматра да чак 50% оболелих ни не зна да имају повишен шећер у крви. Процене су да ће 2030. године број особа са дијабетесом износити 578 милиона, односно 2045. године чак невероватних 700,2 милиона, што ће бити за 51,2% више у односу на 2019. годину.

Дијабетес је један од водећих узрока смртности широм света. Према проценама Међународне федерације за дијабетес регистровано је приближно 6,7 милиона смртних случајева као резултат дијабетеса и његових компликација. То је еквивалентно једној смрти на сваких пет секунди. Скоро половина ове смртности региструје се код људи млађих од 60 година.

Деведесет посто свих превремених смртних случајева и 87% свих смртних случајева повезаних са дијабетесом се дешавају у земљама са ниским и средњим приходима. То се може приписати нижим стопама дијагностиковања дијабетеса и потешкоћама у лечењу и нези у поређењу са земљама са високим дохотком.

У Србији од дијабетеса болује приближно 770.000 особа или 12,0% одраслог становништва, што одговара компаративној преваленцији од 9,0%.  Од укупног броја оболелих са типом 2 дијабетеса, 43% (330.000) особа нема постављену дијагнозу  и не зна да болује од дијабетеса. Дијабетес мелитус је трећи водећи узрок умирања у Србији одмах након болести система крвотока  и малигних тумора. У нашој земљи од ове болести годишње умре око 3063 особа. Србија је на основу стандардизоване стопе морталитета од 14,8 на 100.000 становника, припадала групи европских земаља са високим стопама умирања од ове болести. Притом, треба имати у виду да је број умрлих далеко већи, због грешака приликом шифрирања узрока смрти и евидентирања дијабетеса као претходног уместо основног узрока смрти, нарочито код умрлих од инфаркта, шлога и хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Према подацима Регистра за дијабетес у Србији, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку откривања дијабетеса. Ове компликације значајно утичу на квалитет живота оболелих и главни су узрок привремене или трајне неспособности и превремене смрти.

Оптерећеност дијабетесом у највећој мери је повезана са метаболичким факторима ризицима (тј. високим БМИ, висок крвни притисак) и факторима понашања (тј. лошом исхраном, пушењем и недовољном физичком активношћу). СЗО истиче да би промена стила живота могла да спречи 90% случајева дијабетеса и у високом проценту и других хроничних незаразних болести, али да је промена на инивидуалном нивоу условљена промотивним напорима на ширем државном и локалном нивоу.

Превенција дијабетеса

Превеције дијабетес треба да буде базиран на природном току болести па тако разликујемо примарну, секундарну и терцијарну превенцију. Примарна превенција је увек први корак у профилакси настанка било које болести и подразумева усвајање здравих животних стилова и борбу против фактора ризика.

Ризик за дијабетес тип 2 можемо смањити здравим животним навикама од којих су најважније:
Редовна физичка активност – важна је за одржавање оптималне телесне тежине, повећава осетљивост на инсулин, доприноси регулисању крвног притиска, побољшава физички изглед и психичко благостање.
Правилна исхрана – подразумева избор здравих намирница, адекватну количину хране, одговарајући број и увремењеност оброка. Недовољан унос воћа и поврћа, висок унос енергетски богате хране, чести оброци „ван куће“, висок унос заслађених напитака и велике порције погодују развоју гојазности и дијабетеса.
Избегавање дуванског дима – доказано је да је пушење независан фактор ризика за дијабетес, а код оболелих повећава ризик од компликација дијабетеса – болести срца, можданог удара и проблема са циркулацијом. Престанак пушења смањује ризик од развоја дијабетеса типа 2 за 30-40%.

Здраво спавање – истраживања показују да хронични недостатак сна или спавање лошег квалитета повећава ризик од различитих хроничних болести као што су дијабетес, гојазност, висок крвни притисак и кардиоваскуларне болести.

За рано откривање дијабетеса типа 2 препоручује се одлазак изабраном лекару где ће се након процене фактора ризика одредити ниво шећера у крви наште, и уколико је потребно урадити и додатне анализе крви.  Препоручује се чешће тестирање особа које имају предијабетес и оних који имају више придружених фактора ризика.

Едукација особа са дијабетесом важан је део њихове здравствене заштите. Свака особа која има дијабетес одговорна је за контролу овог стања и због тога мора разумети основне принципе патофизиологије и лечења да би оно било што делотворније.