Свуда у свету, 3. децембар се обележава као Међународни дан особа са инвалидитетом. Наиме, Генерална скупштина УН је 1992. године, на посебној седници одржаној ради обележавања завршетка „Деценије особа са инвалидитетом“ усвојила Резолуцију да 3. децембар буде Међународни дан особа са инвалидитетом. Након доношења наведене Резолуције, Комисија УН-а за људска права, 5. марта 1993. године, позвала је земље чланице да обележавање овог датума има за циљ, да се особама са инвалидитетом омогући једнако уживање људских права и равноправно учествовање у друштвеном животу.
Процењује се да више од милијарду људи у свету или 15% светске популације живи са неком врстом инвалидности, док у Републици Србији има између 800.000 и 1.000.000 људи са инвалидитетом, при чему су поражавајући резултати да око 70% особа са инвалидитетом живи у сиромаштву, половина нема никакво образовање, 80% нема посао, а око 50% не учествује у животу заједнице.
Особе са инвалидитетом, свуда у свету сусрећу се са физичком, социјалном, економском и баријерама у схватању људи који их искључују из пуног учешћа у друштву као равноправних чланова. На тај начин особе са инвалидитетом бивају додатно угрожене. Зато, цела заједница и сви грађани, треба да учине додатни напор и покажу веће разумевање за особе са инвалидитетом и за проблеме са којима се они свакодневно сусрећу
Глобално обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 2022. године обухвата три теме а односе се на развој инклузије особа са инвалидитетом у области запошљавања, у смањењу неједнакости и инклузије у области спорта као примера добре праксе. Такође, полазећи од чињенице да је промоција особа са инвалидитетом дуги низ година била занемарена област интересовања друштва у целини, неопходно је покренути истраживаче, финансијере и пружаоце здравствених услуга да покрену активност у циљу успостављања квалитетније здравствене заштите особа са инвалидитетом.
Поводом овогодишњег обележавања 3. децембра Међународног дана особа са инвалидитетом Уједињене нације су објавиле извештај у коме наводе да због лошег квалитета здравствених услуга „особе са инвалидитетом суочавају се са ризиком да умру и 20 година раније од других делова друштва“