Микоплазма је веома честа полно преносива болест или уринарна инфекција узрокована микрорганизмима који имају особине бактерија и настањују се у уретри или репродуктивном систему.
Микоплазма је заправо група бактерија која укључује више од 70 различитих врста. Mycoplasma hominis, mycoplasma pneumoniae, mycoplasma genitalium i ureaplasma ureticulum, су само неке чије је присуство у човеком организму утврђено, а за које је са сигурношћу утврђено да изазивају бројне болести и инфекције код човека.
Како се микоплазма преноси?
Најчешће се преноси полним путем – приликом незаштићеног сексуалног односа, међутим, до инфекције може доћи и преко пешкира, постељине, у додиру са туђим вешом, у козметичким салонима и соларијумима. Такође, и новорођенче се може инфицирати проласком кроз порођајни канал заражене мајке, а та неонатална инфекција углавном је пролазна.
У ризичне групе спадају адолесценти, код којих је инфекција микоплазмама најчешћа, особе са ослабљеним имунитетом – дијабетичари, затим након трансплантације органа, хемотерапије, особе заражене ХИВ-ом и остали.
Микоплазма симптоми
Присуство микоплазме обично нема симптома. Али временом, услед повећања њиховог броја и/или ослабљења имуног система, она може да изазове одређене инфекције. Такође, може доћи до појаве симптома који могу бити налик симптомима осталих полно преносивих болести (укључујући хламидију и гонореју), па се могу лако заменити с њима.
Мycoplasma genitalium изазива полно преносиве болести, а симптоми су слични симптомима осталих бактеријских полних болести.
Симптоми микоплазме код жена
Већина случајева нема симптоме, али уколико постоје, то су најчешће:
- Вагинални свраб
- Пецкање приликом мокрења
- Бол за време секса
Микоплазма инфекција се такође повезује са бактеријском вагинозом
Симптоми микоплазме код мушкараца
Као и код жена, највећи број случајева нема никакве симптоме, а ако постоје то су:
- Секрет из уретре (пениса)
- Пецкање при мокрењу
- Бол и отицање зглобова (артритис)
Микоплазма је најчешћи узрок нехламидијалног негонококног уретритиса код мушкараца.
Тест на микоплазму
Постоје три методе које се најчешће користе када је у питању микоплазма тестирање, а то су:
- PCR тест
- Бојење ДНК
- Изолација културе
Препоручено је да се користи комбинација ових метода како би се утврдило да ли је узорак чист или садржи микоплазму, с обзиром да врсте микоплазме за које се не може узгајати култура у епрувети (нпр. мyцопласма гениталиум), могу бити детектоване, уз помоћ бојења ДНК и ПЦР методе. Овај тест можете урадити у Институту за јавно здравље Крагујевац.
Лечење микоплазме
Мycoplasma genitalium се обично лечи као неспецифични уретритис или бактеријска вагиноза, с обзиром да је директну дијагнозу инфекције бактеријом веома тешко поставити. У оба случаја, инфекција се лечи антибиотицима, а битно је да се и партнер истовремено лечи.
Азитромицин је ефикаснији против микоплазме од осталих антибиотика који се обично користе за лечење уретритиса. Друга истраживања сугеришу да су вишедневне дозе ефикасније од једне дозе. Десетодневно лечење моксифлоксацином (моxифлоxацин), може бити добра опција за оне чије тело не реагује на азитромицин због отпорности на антибиотике.
Када је у питању мyцопласма хоминис, извесни антибиотици, као што су тетрациклин и еритромицин се често користе за лечење инфекције.
Могуће последице микоплазме ако се не лечи
Мycoplasma genitalium се повезује са запаљењима мале карлице код жена. Такође је повезана са ендометритисом (инфекција запаљења слузокоже материце) и превременим порођајем. С обзиром на то, дугорочне последице инфекције микоплазмом изгледају сличне последицама гонореје и хламидије. Ово није изненађујуће, с обзиром да су им рани симптоми такође веома слични.
Превенција
Константна употреба кондома преполовила је ризик од инфекције, у односу на особе које никада нису користиле кондом.
Чак иако се на крају испостави да кондоми нису потпуно ефикасни у спречавању микоплазме, њихово коришћење је и даља одлична идеја, јер пружају ефикасну заштиту од других веома раширених полних болести, као што су гонореја и хламидија.