Загађење ваздуха

Ваздух је један од најважнијих сегмената животне средине који је експанзијом индустрије постао загађен састојцима који су штетни у првом реду за човека а затим и за његову околину. Извори аерозагађења су бројни и у зависности од врсте загађивача у ваздуху се могу наћи материје које у великој мери утичу на здравље људи, посебно најосетљивијих делова популације (труднице, деца, старе и болесне особе). Из тих разлога контролу ваздуха Институт за јавно здравље Крагујевац спроводи од 1975. године пре свега на подручју општине Крагујевац, а врло често и на подручју шумадијског региона. Мерење квалитета амбијенталног ваздуха врши се у складу са Законом о заштити ваздуха („Службени гласник РС“, број 36/09), а према Уредби којом су утврђени услови за мониторинг и захтевима за квалитет ваздуха („Сл. гласник РС“, бр, 11/2010)

Контрола квалитета ваздуха на подручју општине Крагујевац обухвата:

• Систематско праћење квалитета амбијенталног ваздуха преко основних и специфичних загађујућих материја пореклом из стационарних извора спроводи се свакодневно и обухвата: на 5 мерних места одређивање дневних концентрација сумпордиоксида, чађи и азотових оксида, на 4 мерна места одређивање количина укупних таложних материја ( у даљем тексту УТМ), у оквиру којих се на два мерна места мери присуство тешких метала (олово, кадмијум и цинк), праћење суспендованих честица ПМ10 на два мерна места.
• Контролу квалитета ваздуха пореклом од издувних гасова моторних возила (раскрснице), мерењем на два мерна места где се мери присуство тешких метала (олово, кадмијум и цинк) и одређивањем концентрације загађујућих материја свакодневним праћењем концентрације азот-диоксида(НО2) и чађи.

Контрола квалитета ваздуха обавља се у циљу утврђивања:

1. Утицаја извора загађивања ваздуха на својства ваздуха
2. Степена оптерећења ваздуха појединих подручја загађујућим материјама
3. Одступања од дозвољеног нивоа загађености ваздуха
4. Механизама распростирања загађења
5. Откривања физичко-хемијских и хемијских процеса који утичу на трансформацију примарних загађујућих материја
6. Процене ефеката предузетих мера на спречавању и/или смањењу загађености ваздуха
7. Процене утицаја на човека, природне и радом створене вредности

Мрежа мерних места за праћење загађености ваздуха поставља се на основу података о:

1. Површини подручја
2. Врсти извора загађивања ваздуха
3. Процене распростирања загађујућих супстанција
4. Густини насељености подручја под утицајем загађеног ваздуха
5. Одлика рељефа
6. Метеоролошких услова подручја

Табела1. Локације и параметри испитивања аерозагађења