Период инкубације почиње уласком вируса, и пацијенти су за ово време без тегоба. Дужина овог периода је различита у зависности од врсте вируса, али јако варира и код истог изазивача. Вируси изазивачи хроничних хепатитиса могу имати јако дуг период инкубације, који се креће од 14 до 160 дана за хепатитис Ц (најчешће 50), затим 14 до 180 дана за хепатитис Б и 14 до 70 дана за хепатитис Д. Хепатитиси А и Е имају краћи период инкубације, али је и у њиховом случају потребно неколико недеља. На крају периода инкубације јављају се први клинички знаци болести.
Други стадијум почиње постепено код хепатиса Б, Ц и Д (али најчешће нагло код хепатитиса А и Е). Овај стадијум најчешће траје до 7 дана, а ретко 2–3 недеље. Карактеришу га неколико група симптома: неуровегетативни (умор, слабост, малаксалост, несаница/поспаност, нерасположење), диспептични (мучнина, гађење, повраћање, дијареја, ређе затвор, губитак апетита, надувеност трбуха, бол под десним ребарним луком), грипоидни – „флу-лике“ (субфебрилна, ређе фебрилна температура, знојење, болови у мишићима и зглобовима – понекад веома јаки, знаци катаралног запаљења респираторног система) и алергијски (уртикаријална оспа праћена сврабом). Лабораторијски налази су пораст јетрених ензима АЛТ, АСТ и ЛДХ, јављају се серолошки маркери инфекције (осим за хепатитис Ц где се крвним тестом могу наћи антитела) а изазивач се може доказати тзв. ПЦР техником. На крају овог стадијума столица постаје светла, а мокраћа добија боју тамног пива. Болест се због неразвијене типичне клиничке слике ретко открива у овој фази, а пацијенти су најинфективнији.
Уколико приметите наведене симптоме или неке од њих, а спадате у ризичне групе или сте били у ризичним ситуацијама да се заразите, обавезно се јавите свом лекару. Нагласите му све симптоме и наговестите ризике. Тако ћете лекара упутити на праву дијагнозу.
Најбоља заштита против хепатитиса А и Б је вакцинација.
Против хепатитиса Ц не постоји вакцина, али постоји низ начина да се заштитите од инфекције:
- не позајмљујете четкицу за зубе, бријач, маказице или било шта друго од прибора личне хигијене што би могло да садржи крв друге особе
- носите рукавице, уколико додирујете крв других особа (ово се нарочито односи на особе запослене у здравственим установама)
- уколико сте зависник од психоактивних супстанци не делите са другима игле за примену дрога, као ни прибор за ушмркивање јер се вирус може пренети и преко оштећене слузнице
- уколико често мењате сексуалне партнере или имате ризичне сексуалне односе користите презервативе током секса
- будите претходно сигурни да Вам се било каква тетоважа или пирсинг раде са стерилним алатима
- уколико сте у могућности информишите се да ли су инструменти код Вашег стоматолога правилно стерилисани
- уколико сте оболели од хепатитиса Ц не донирајте крв или крвне деривате.
Хепатитис Б и Ц се не могу пренети социјалним контактом; руковањем са зараженом особом, грљењем заражене особе или седењем поред заражене особе
Повећан ризик од инфекције имају:
- особе које болују од хемофилије,
особе које су на дијализи, - корисници психоактивних супстанци, било да их користе интравенски или ушмркивањем,
- здравстевни радници,
- промискуитетне особе и особе које ступају у ризичне сексуалне односе без заштите,
- садашњи и бивши затвореници,
- особе које живе са болесником оболелим од хроничног Б хепатитиса.
Ризичне ситуацији у којима се можете заразити вирусима Б и Ц су:
- тетоважа и пирсинг,
- депилација , третмани код педикира и маникира
- хируршке, стоматолошке и ендоскопске интервенције обављене нестерилисаним или недовољно стерилисаним инструментима,
- ако сте користили средства за личну хигијену (четкица за зубе, маказице, бријач) особе оболеле од хепатитис Б или Ц.
Преносиовост инфекције хепатитиса Б са мајке на новородјенче је у 95 %, а хепатитиса Ц мање од 5 %.
Уколико спадате у неку од наведених ризичних група или сте се нашли у некој ризичној ситуацији, обавезно се тестирајте на вирусе хепатитса Б и Ц.