Светски дан превенције самоубистава  је установљен 2003. године од стране Међународног удружења за превенцију самоубистава у сарадњи са Светском здравственом организацијом 10. септембар сваке године има за циљ да усмери пажњу на ово питање, смањи стигму и подигне свест међу организацијама, владама и јавности, дајући јединствену поруку да се самоубиства могу спречити.

Тема Светског дана самоубиства је “Мењамо наратив о самоубиству” са позивом на акцију “Започни разговор”. Ова тема има за циљ подизање свести о важности смањења стигме и подстицања отворених разговора за спречавање самоубиства. Промена наратива о самоубиству има за циљ да инспирише појединце, заједнице, организације и владе да се укључе у отворене и искрене дискусије о самоубиству. Покретањем ових виталних питања можемо срушити баријере, подићи свест и створити бољу културу разумевања и подршке. Спречавање самоубиства је често могуће и свако је кључни играч у превенцији!

Са више од 700 000 смртних случајева годишње у свету самоубиство је велики изазов за јавно здравље. Преко половине смртних случајева (58%) догоди се пре навршене 50. године живота. Иако су стопе суицида највише код особа старијих од 65 година, забрињава податак да је глобално суицид четврти водећи узрок смрти особа узраста од 15 до 29 година. Веćина суицида се дешава у земљама са ниским и средњим приходима (77%). Свако самоубиство има далекосежне друштвене, економске, емоционалне и економске последице и дубоко утиче на појединце и заједнице широм света. Стопа суицида је двоструко већа код мушкараца него код жена. Србија спада у земље са средње високим стопама суицида, 10,1 на 100.000, а прошле године је 668 особа извршило суицид, од тога 496 мушкараца и 172 жене, подаци су РЗС.

Самоубилачка понашања није лако објаснити. Оно никада није резултат једног фактора или догађаја. Фактори који наводе појединца да себи одузму живот су вишеструки и сложени. Физичко и ментално здравље, стресни животни догађаји и друштвени и културни фактори морају се узети у обзир како би разумели самоубилачко понашање. Док је веза између самоубиства и менталних поремећаја, посебно депресије и поремеcћајa употребе алкохола и претходног покушаја самоубиства добро утврђена, многа самоубиства се дешавају импулсивно у тренуцима кризе са сломом, губитком способности да се особа носи са животом и стресовима као што су финансијски проблеми, прекид везе, хронични бол и тешка болест. Поред тога, искуство сукоба, катастрофе, насиља, злостављања или губитка и осеćај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем. Стопе самоубистава су, такође, високе међу рањивим групама које доживљавају дискриминацију као што су избеглице и мигранти, лезбејке, геј, бисексуалне, трансродне, интерсексуалне особе и затвореници.

Свакоме можете помоћи и пружити наду показујући да вам је стало. Сви ми имамо улогу у спречавању самоубиства, небитно да ли је она мала или велика. Можда никада нећемо сазнати коме смо и колико помогли и шта чини ту разлику између улога. Сви можемо доћи и питати некога кога познајемо како се осећа и да ли има неки проблем. Не морате имати решења или говорити некоме шта да ради, али једноставно одвајање времена и простора да саслушате некога о његовим проблемима или самоубилачким мислима може му помоћи. Кратки разговори могу спасити животе и створити осећај блиске повезаности и наде у некоме ко се можда бори. 

Стигма је главна препрека у тражењу помоћи. Промена нарације о самоубиству кроз промоцију наде, може створити саосећајније друштво у коме ће се они којима је потребно осећати угодније у тражењу помоћи. Сви можемо учинити нешто да живимо у свету у којем је самоубиство препознато и сви можемо учинити нешто како бисмо то спречили.

У моментима кризе, особи је тешко да сагледа све могућности за решавање актуелних проблема и алтернативна решења. Међутим, тај тежак унутрашњи осећај да други излаз, осим самоубиства, не постоји, није увек подједнако интензиван. Нарочито је важно да особа има са ким да разговара у тренуцима када тај осећај безнађа постане неподношљив. То сигурно могу бити блиске особе из окружења, али и волонтерске и професионалне службе које се тиме баве:

  • Хитна медицинска помоћ (у случају покушаја извршења самоубиства);
  • Национална линија за превенцију самоубиства (0800/309-309, 00-24 часа);
  • Изабрани лекар и психијатар у дому здравља и вишим нивоима здравствене заштите
  • Психолози у дому здравља, клиникама и др. установама