Светски дан детета обележава се широм света 20. новембра. Циљ обележавања је да се општа пажња јавности додатно усмери на потребе најмлађег дела становништва. То је истовремено и апел да се појединци, групе, установе, државне институције, невладин сектор нађу на истом племенитом задатку стварања услова за лепше и срећније детињство.
Обавеза одраслих је да ојачају снагу позитивних примера и тиме младима дају путоказ и пруже наду. Родитељи, наставници, али и јавни радници, као и медији, могу и морају да утичу на развијање радних навика, моралних скрупула и исправног социјалног опхођења, да децу и младе уче поштовању другог и другачијег, да им указују на лепоту солидарности, дарежљивости и пожртвованости, да их упућују на здраве стилове живота, да их подстичу на стваралаштво.
Конвенција о правима детета као најважнији документ у области дечјих права, донет од стране УН, прецизира која све права припадају деци и поставља основне стандарде за добробит деце на различитим стадијумима њиховог развоја. Према Конвенцији о правима детета, свако дете има право пре свега на живот, опстанак и оптималне услове за развој. Мора бити заштићено од занемаривања, злостављања и злоупотребе. Има право да одраста у безбедном и сигурном окружењу. Има право на слободу мишљења, изражавање, приватност, право да сходно свом узрасту одлучује о стварима које их се непосредно тичу и многа друга. Обавеза државе, породице, родитеља је да обезбеде сваком детету оно што му припада.
Поводом Светског дана детета, 2024. године, у организацији Министарства просвете Владе Републике Србије, УНИЦЕФ-а и Делегације Европске уније у Србији одржана је трибина под називом „Заједно за свако дете“. У присуству више од 200 доносилаца одлука, образовних стручњака, наставника и представника истраживачких организација невладиних и међународних организација, као и деце и младих који су разменили искуства и примере добре праксе представљени су резултати пројекта „Унапређени равноправни приступ и завршавање предуниверзитетског образовања за децу којој је потребна додатна образовна подршка“. Важно је истаћи да у наведеном документу стоји да је „током 15 година примене инклузивног концепта у образовању унапређени су капацитети школа и наставника, и данас се више од 20.000 ученика образује према индивидуалним образовним плановима у редовним школама“. Сем тога, уведени су иновативни механизми за подршку установама као што су саветници и спољни сарадници за инклузивно образовање као и 280 педагошких асистената за децу ромске националности.
