ЖИВОТНА СРЕДИНА је скуп свих природних и радом створених вредности, чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот.

ЧИНИОЦИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ су земљиште, вода, ваздух, флора и фауна, који су садржани у литосфери, педосфери, хидросфери, атмосфери, биосфери и техносфери (радом створених вредности).

ЗАГАЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ је уношење загађујућих материјау животну средину, изазвано људском делатношћу или природним процесима, које имају или могу имати штетне последице по животну средину и здравље људи.

ЗАГАЂЕН ВАЗДУХ је загађен када садржи нетоксичне и токсичне материје (загађујуће материје) које настају као последица механичке, физичке, хемијске и биолошке обраде материјала од природе или човека.

ЗАГАЂИВАЧ је предузеће, друго правно или физичко лице које својом активношћу (чињењем или нечињењем) загађује животну средину.

КАТАСТАР ЗАГАЂИВАЧА је регистар свих врста загађивача животне средине, са подацима о њиховој локацији, производним процесима, карактеристикама и материјалним билансима на улазима и излазима сировина, полупроизвода и производа, постројењима за пречишћавање, токовима отпада и загађујућих материја и месту њихове евакуације и одлагања.

ОПТЕРЕЋЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ је појединачни или збирни утицај активности на животну средину, које се може изразити као укупно (више сродних компоненти), заједничко (више разнородних компоненти), дозвољено (у оквиру граничних вредности) и прекомерно (преко дозвољених граничних вредности) оптерећење.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ је скуп услова, мера и активности којима се спречава или ублажава загађивање животне средине, чува и одржава природна равнотежа, одрживо користе и унапређују природне и радом створене вредности.

МОНИТОРИНГ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ је континуална контрола и праћење стања животне средине које се врше систематским мерењем параметара у чиниоцима животне средине у простору и времену.

ЕМИСИЈА је испуштање загађујућих материја или енергије из индивидуалнох и/или дифузних извора у животну средину.

ИМИСИЈА је концентрација загађујућих материја и ниво енергије у животној средини, којим се изражава квалитет животне средине у одређеном времену и простору

ГРАНИЧНА ВРЕДНОСТ ИМИСИЈЕ је највиши дозвољени ниво концентрације загађујућих материја у ваздуху.

РИЗИК је одређени ниво вероватноће да нека активност, директно или индиректно, изазове опасност по животну средину и здравље људи.

УДЕС је изненадни и неконтролисан догађај настао неконтролисаним ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја при производњи, употреби, превозу, транспорту, складиштењу, промету, одлагању или дуготрајном надекватном чувању.

САНАЦИЈА и/или РЕМЕДИЈАЦИЈА је процес предузимања мера за заустављање загађења и даље деградације животне средине до нивоа безбедног живљења укључујући и уређење простора и његово привођење жељеној намени.

ИЗВОРИ ЗАГАЂИВАЊА ВАЗДУХА

Природни

  1. Дефлација (разношење земље и песка)
  2. Вулкани (CO2, CO, SO2, и др.)
  3. Пожари (CO, чађ и др.)
  4. Минерални и термални извори (CO2, SO2, и др.)
  5. Космичка прашина
  6. Океани (CO2, CO и аеросоли)

Вештачки

  1. Непокретни
  2. Iндустријски објекти
  3. Електране и др.
  4. Кућна ложишта

Покретни

  1. Саобраћај
  2. Кућни апарати